Pogledajte pomračenje Sunca slikano iz svemira

Pomračenje Sunca, koje se na Zemlji ne viđa često, u svemiru nije tako retka pojava. 

 Sunce zaklonjeno senkom Zemlje

Letelica američke svemirske agencije NASA, “Solarna dinamička opservatorija” (SDO), fotografisala je 11. marta dva pomračenja u razmaku od nekoliko sati.
 

Prvo je Zemlja blokirala pogled SDO na Sunce, da bi pet sati kasnije Mesec prešao preko Sunca (delimično pomračenje). Tako se na prvoj fotografiji vidi Sunce zaklonjeno Zemljom, dok druga, nastala pet sati kasnije, prikazuje Mesec koji se pomerio ispred pogleda SDO na Sunce.

Prelazak senke Meseca preko Sunca

Zbog nedostatka atmosfere na našem satelitu, ta fotografija je mnogo jasnija, objašnjavaju naučnici. Međutim, što se tiče naše planete, s obzirom da SDO ima mogućnost da vidi kroz deo Zemljine atmosfere, ivica njene senke izgleda iskrzano i mutno tokom eklipse.

Ovog meseca, tačnije 2. marta, letelica je ušla u dvogodišnju “sezonu pomračenja”. Ova sezona traje tri nedelje, dva puta svake godine, period tokom kojeg Zemlja blokira SDO na određeno vreme svakog dana.
Takođe, tri puta godišnje, na putu će se naći i Mesec. Ovogodišnja “prolećna” sezona eklipsi trajaće do 26. marta, a ponovo će početi 2. septembra.

 http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=s9RfCp5xuS0

ZANIMLJIVOSTI

Američka agencija za istraživanje svemira (NASA) saopštila je da je njeno robotsko vozilo Curiosity na Marsu pronašlo minerale gline, koji nastaju pod utjecajem neutralne vode.



Naučnici kažu da je ovo još jedan trag koji ukazuje na to da su u dalekoj prošlosti na Marsu vladali uslovi u kojima je mogao da postoji život.

Do sada su u mnogim ispitanim stijenama pronađeni tragovi kisele vode, u kojoj se život mogao razviti znatno teže nego u neutralnoj vodi.

Postojanje gline pokazuje da su na nekim mjestima na Marsu prije nekoliko milijardi godina vladali uslovi koji su pogodovali postojanju života, prenio je BBC.

“Pronašli smo nastanjivo okruženje, u kojem je mogao da opstane život. Ako biste bili tamo u vrijeme kada je ta voda postojala, vjerovatno biste mogli da je pijete”, izjavio je John Grotzinger, naučnik iz programa Curiosity.

Robot je u svojoj mini-laboratoriji proučio prah do kojeg je došao bušenjem stijene u krateru Gale, na Marsovom ekvatoru.

Analizom je utvrđeno da u prahu ima sumpora, azota, hidrogena, kisika, fosfora i karbona, što su neki od ključnih elemenata života.

Takođe su pronađene oksidirane materije, što znači da su se u tom okruženju kretali elektroni. To bi mogao da bude izvor energije jednostavnih oblika života, ako su postojali.

Curiosity je ranije već otkrio davno isušeno riječno korito, u kome je voda nekada tekla velikom brzinom i bila duboka oko jedan metar.

Houston, imamo novi problem: Putnicima na Mars prijeti Alzheimerova bolest

Kao da putovanje u svemir ionako nije dovoljno opasno, rezultati novog istraživanja američkih znanstvenika pokazali su da bi kozmičko zračenje kojem bi astronauti bili izloženi na misijama duboko u svemiru moglo ubrzati pojavu Alzheimerove bolesti.
“Galaktička kozmička radijacija predstavlja veliku prijetnju budućim astronautima”, kazao je za časopis “Plos” profesor Kerry O’Banion, čelnik odjela neurobiologije i anatomije na medicinskom fakultetu u Rochesteru, koji je vodio istraživanje. “Da moguća izloženost zračenju u svemiru može dovesti do zdravstvenih problema i pojave raka poznato je od ranije. Međutim, ova studija prvi put pokazuje da bi izloženost radijaciji kakva bi se, recimo, pojavila na misiji do Marsa, može dovesti do kognitivnih problema i ubrzati promjene na mozgu povezane s Alzheimerovom bolesti”, kazao je.
Svemir je pun zračenja. Zemljino magnetsko polje štiti planet i ljude u niskoj orbiti od tih čestica. Međutim, kad astronauti napuste orbitu izloženi su stalnim pljuskovima raznih radioaktivnih čestica. Astronauti se, primjerice, mogu zaštititi od opasna zračenja izazvanog eksplozijama u Sunčevoj atmosferi, ali postoje mnogi drugi oblici kozmičkog zračenja koji se ne mogu učinkovito blokirati.
Izloženost zračenju veća je što je astronaut dublje i dulje u svemiru. To je razlog za zabrinutost NASA-e pri planiranju misija s posadom na udaljeni asteroid 2021. i na Mars 2035. godine. Put do Crvenog planeta i natrag, primjerice, trajao bi tri godine.
NASA već 25 godina financira istraživanja o potencijalnim zdravstvenim rizicima svemirskih putovanja kako bi razvila zaštitu i protumjere i utvrdila jesu li rizici veći od koristi poduzimanja misija duboko u svemir. Od tada je znanstvenicima postao poznat učinak kozmičkog zračenja na kardiovaskularni i mišićno-koštani sustav, a od sada i na neurološki.


 

Otkrivena najmlađa crna rupa u Mlečnom putu?

Eksplozija rotirajuće zvezde, kakva se događa veoma retko, možda je stvorila najnoviju crnu rupu u galaksiji Mlečni put, objavili su naučnici. 

 

Veoma izobličeni ostaci supernove možda kriju u sebi najmlađu crnu rupu u našoj galaksiji

Astronomi tvrde daje materija izbačena pri velikim brzinama, duž polova rotirajuće zvezde, stvarajući ostatke supernove u kojima se verovatno nalazi najmlađa crna rupa u našoj galaksiji. Ovi ostaci supernove nazvani su W49B, preneo je portal “Red orbit”.

-W49B je prva svoje vrste koja je otkrivena u galaksiji. Izgleda da je roditeljska zvezda okončala svoj život na način na koji većina drugih to ne radi – izjavila je vođa studije Lora Lopez, sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT).

Uobičajneo, kad masivna zvezda ostane bez “goriva”, njeno centralno područje kolapsira, što pokreće dalji niz događaja koji čine supernova, eksplozije koje su generalno “skladne”. Međutim, kada je izbačen materijal blizu polova rotirajuće zvezde, ti mlazevi su uglavnom oblikovali njenu supernovu i posledice.

Naučnici su, uz pomoć svemirskog teleskopa “Čandra”, u svega polovini ostataka zvezde otkrili gvožđe, dok je druga polovina sadržala elemente poput sumpora i silicijuma. To ukazuje da se dogodila “asimetrična” eskplozija.

-Pored toga, W49B je i duža i eliptičnija od većine drugih ostataka. To se vidi u X-zracima i nekoliko drugih talasnih družina i ukazuje na neobičnu smrt ove zvezde – kaže koautor istraživanja Enriko Ramirez Ruiz, sa Univerziteta Kalifornija.

Astronmi nisu pronašli dokaze o postojanju neutronske zvezde, uobičajenog ostatka supernove. Odsustvo takvih dokaza govori da se umesto nje formirala crna rupa.

-To je malo posredno, ali imamo zanimljiv dokaz da je supernova W49B stvorila crnu rupu. Ukoliko je to tačno, imamo retku priliku da proučimo supernova odgovornu za stvaranje mlade crne rupe – rekao je koautor studije sa MIT Danijel Kastro.

Supernova oblikovana mlazevima materije povezana je sa eksplozijom gama zraka, ali nema dokaza da je W49B proizvela gama zrake.
Ovo bi mogla da bude najmlađa crna rupa u Mlečnom putu, starosti svega 1.000 godina.

Neverovatne fotografije iz svemira: Vulkani, pustinje, ostrva...

Astronauti sa Međunarodne svemirske stanice "Mir" napravili su nove fotografiije planete Zemlje iz svemira, a na slikama se vide mnoge zanimljive lokacije. 

Fotografije su snimili astronauti Tomas Maršburn i Kris Hedfild.
 

 

Mirno nebo iznad Kariba.
 
 
 
Ispod oblaka se vidi Indonežanski vukan Paluveh.
 


 Snežni dan u Severnoj Americi.
 
 

"Pesak i vetar prave umetnost", napisao je astronaut Hedfild
 
 

Oblaci formiraju zanimljiv oblik
 
 

Pesak iznad mora. Obala Libije, Mediteran.
 
 

"Zemlja ima probleme sa kožom" , napisao je astronaut Hedfild.

Milioner Denis Tito traži bračni par za putovanje na Mars vredno dve milijarde dolara

 Američki multimilioner i prvi svemirski turista u svetu Denis Tito otkrio je detalje o prvoj ljudskoj misiji na crvenu planetu, koju njegova fondacija "Inspiration Mars" planira da izvede za manje od pet godina. Tito je izjavio da ljudi koji stoje iza projekta žele da za 501-dnevno putovanje na Mars angažuju jednog muškarca i jednu ženu, po mogućnosti bračnog para. On je naveo i da će misija, čiji se troškovi procenjuju na jednu do dve milijarde dolara, biti finansirana iz privatnih izvora, putem donacija i sponzorstava.

 Američki milioner se obavezao da će platiti početne troškove za razvoj tehnologija neophodnih za ostvarenje prve misije sa ljudskom posadom na Mars, čiji će zadatak biti da se približi na oko 240 kilometara od površine "crvene planete" i da se potom bezbedno vrati na Zemlju.

U izjavi za Rojters, Tito je rekao da on želi da bude prvi koji će poslati ljudsku posadu na Mars.

- Ukoliko to ne učinimo 2018, sledeća prilika će nam se ukazati tek 2031, a dotle će konkurencija biti velika - objasnio je on razlog svoje žurbe.

- Ljudsko istraživanje svemira je kritični katalizator našeg budućeg razvoja i prosperiteta - istakao je 72-godišnji Tito na konferenciji za štampu koja je sinoć održana u Vašingtonu.
 

Letelica kojom će biti obavljeni letovi na Mars

- Ovo je "Misija za Ameriku" koja će pospešiti znanje, iskustvo i dati zamah novoj velikoj eri svemirskog istraživanja - dodao je on.

NASA je pozdravila najavljeni Titov projekat, navodeći da je njegov program dokaz "smelosti američke komercijalne vazduhoplovne industrije i avanturističkog duha američkih istraživača". Američka svemirska agencija je izjavila i da će nastaviti razgovore o mogućoj saradnji sa Titovom fondacijom.


Stručnjak za svemir Džon Logsdon je bio skeptičniji, ističući da predložena misija "nije nemoguća, ali je malo verovatna".
 
Bivši direktor Instituta za svemirsku politiku na Univerzitetu Džordž Vašington rekao je da će glavni problem biti finansiranje i tehnička izvodljivost projekta, kao i veliki rizik kojem će posada morati da se izloži.

- Kada se jednom otisnu, nema povratka... niti skretanja - kazao je Logston.

Letelica s kojom Tito i njegova fondacija nameravaju da pošalju ljudsku posadu na Mars bila bi osnovne građe, sa 17 kubnih metara prostora. Plan je da se na crvenu planetu pošalju jedan muškarac i jedna žena, po mogućnosti bračni par koji je, po njima, idealan izbor za jedan tako dug period izolacije.
Zadatak dvoje astronauta bio bi da održavaju letilicu, sprovode naučne eksperimente i budu u stalnom kontaktu sa Zemljom.

Svemirska kapsula bi bila opremljena sistemom sličnim onim koji NASA koristi na Medjunarodnoj svemirskoj stanici, a koja je kadra da reciklira vazduh, vodu, urin i znoj.

DODATNI SADRZAJ:

Na put 2018.
Datum lansiranja misije predvi]en je za 5. januar 2018. Kapsula bi trebalo da na Mars stigne 228 dana kasnije, obavi krug oko planete i vrati se na Zemlju. U povratku bi putovanje trebalo da traje 273 dana i da se završi ulaskom u zemljinu atmosferu pri brzini od 51.119 kilometara na sat.

Titova misija na Mars: Ljudski izmet štitiće astronaute od radijacije

Tim koji planira privatnu ljudsku misiju na Mars saopštio je da su otkrili kako da najbolje zaštite putnike od radijacije – oni će obložiti zidove letelice slojem izmeta astronauta.

-Zvuči odvratno, ali nema mesta u koje bi se izmet odlagao, a ujedno je i odlična zaštita od radijacije – izjavio je za “Nju sajentist” Tejber Mekalum, šef tehnološkog odeljenja Fondacije “Inspirisani Marsom”, čiji je osnivač multimilioner Denis Tito.

Tito je prvi put objavio plan da pošalje ljudsku misiju na Mars 27. februara, kada je tvrdio da će lansirati letelicu 2018, koja će doći u orbitu Marsa – u zoni do 160 kilometara od površine crvene planete, nakon čega će iskoristiti gravitacione sile da se “odbaci” nazad na Zemlju.

Čak i za ovakav kratak “izlet” do Marsa trebaće najmanje 17 meseci, što je previše vremena za ljude da borave daleko od zaštitne Zemljine atmosfere, navodi portal “Redžister”.

Astronauti izloženi povišenoj radijaciji u spoljnom svemiru rizikuju niz zdravstvenih problema, uključujući mučninu, umor, oštećenje kože, promene u broju belih krvnih zrnaca i imunog sistema, a na duži rok i oštećenje očiju, pluća, probavnog trakta i centralnog nervnog sistema, naveli su iz Nacionalnog instituta za svemirska biomedicinska istraživanja u SAD.

Međutim, voda i organske materije mogu efektno da zaštite astronaute od izlaganja radijaciji, pa će svaka ljudska misija u svemir morati to da obezbedi.
Mekalum kaže da bi zidovi letelice mogli da se oblože kesama sa vodom i hranom, a da bi potom, kako astronauti troše ove zalihe tokom vremena, prazne kese punili njihovim izmetom i urinom.

Američka svemirska agencija NASA već radi na sistemu koji osmozom razdvaja čistu, pijaću vodu od urina. Mekalum smatra da bi sličan sistem mogao da se iskoristi za izdvajanje tekućine i iz izmeta, kako bi se iskoristila svaka kap.

Te vreće sa izmetom i vodom, koje bi se potom stavljale nazad na zid letelice, pružale bi astronautima 40 centimetara debelu zaštitu, što bi trebalo da bude dovoljno da se svemirska radijacija smanji na podnošljive nivoe.

Međutim, ovakav štit ne bi mogao da ih zaštiti od jakih, naglih povećanja radijacije, na primer solarne oluje. Mekalum kaže da bi letelica trebalo da drži gornji deo ka Suncu, kako bi obezbedila nešto zaštite, ali ako dođe do oluje – nema garancija.


DODATNI SADRZAJ:

Zdravstveni problemi

Radijacija, međutim, nije jedini rizik s kojim će se suočiti astronauti. Tu su i druga zdravstvena pitanja, poput osteoporoze i mišićne atrofije, kao i psihološki problemi koji će pratiti dve osobe zatvorene na dugo vreme u malom prostoru, na stranu strah kada se, nakon prvobitnog uzbuđenja poletanja, nađu sami u sićušnoj kapsuli u dubokom svemiru.
Tito je na konferenciji u februaru rekao da bi bilo poželjno da astronauti budu bračni par, kako bi se uklonio niz psiholoških poteškoća koje bi pratile dvoje nepoznatih ljudi.