Pogledajte pomračenje Sunca slikano iz svemira

Pomračenje Sunca, koje se na Zemlji ne viđa često, u svemiru nije tako retka pojava. 

 Sunce zaklonjeno senkom Zemlje

Letelica američke svemirske agencije NASA, “Solarna dinamička opservatorija” (SDO), fotografisala je 11. marta dva pomračenja u razmaku od nekoliko sati.
 

Prvo je Zemlja blokirala pogled SDO na Sunce, da bi pet sati kasnije Mesec prešao preko Sunca (delimično pomračenje). Tako se na prvoj fotografiji vidi Sunce zaklonjeno Zemljom, dok druga, nastala pet sati kasnije, prikazuje Mesec koji se pomerio ispred pogleda SDO na Sunce.

Prelazak senke Meseca preko Sunca

Zbog nedostatka atmosfere na našem satelitu, ta fotografija je mnogo jasnija, objašnjavaju naučnici. Međutim, što se tiče naše planete, s obzirom da SDO ima mogućnost da vidi kroz deo Zemljine atmosfere, ivica njene senke izgleda iskrzano i mutno tokom eklipse.

Ovog meseca, tačnije 2. marta, letelica je ušla u dvogodišnju “sezonu pomračenja”. Ova sezona traje tri nedelje, dva puta svake godine, period tokom kojeg Zemlja blokira SDO na određeno vreme svakog dana.
Takođe, tri puta godišnje, na putu će se naći i Mesec. Ovogodišnja “prolećna” sezona eklipsi trajaće do 26. marta, a ponovo će početi 2. septembra.

 http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=s9RfCp5xuS0

ZANIMLJIVOSTI

Američka agencija za istraživanje svemira (NASA) saopštila je da je njeno robotsko vozilo Curiosity na Marsu pronašlo minerale gline, koji nastaju pod utjecajem neutralne vode.



Naučnici kažu da je ovo još jedan trag koji ukazuje na to da su u dalekoj prošlosti na Marsu vladali uslovi u kojima je mogao da postoji život.

Do sada su u mnogim ispitanim stijenama pronađeni tragovi kisele vode, u kojoj se život mogao razviti znatno teže nego u neutralnoj vodi.

Postojanje gline pokazuje da su na nekim mjestima na Marsu prije nekoliko milijardi godina vladali uslovi koji su pogodovali postojanju života, prenio je BBC.

“Pronašli smo nastanjivo okruženje, u kojem je mogao da opstane život. Ako biste bili tamo u vrijeme kada je ta voda postojala, vjerovatno biste mogli da je pijete”, izjavio je John Grotzinger, naučnik iz programa Curiosity.

Robot je u svojoj mini-laboratoriji proučio prah do kojeg je došao bušenjem stijene u krateru Gale, na Marsovom ekvatoru.

Analizom je utvrđeno da u prahu ima sumpora, azota, hidrogena, kisika, fosfora i karbona, što su neki od ključnih elemenata života.

Takođe su pronađene oksidirane materije, što znači da su se u tom okruženju kretali elektroni. To bi mogao da bude izvor energije jednostavnih oblika života, ako su postojali.

Curiosity je ranije već otkrio davno isušeno riječno korito, u kome je voda nekada tekla velikom brzinom i bila duboka oko jedan metar.

Houston, imamo novi problem: Putnicima na Mars prijeti Alzheimerova bolest

Kao da putovanje u svemir ionako nije dovoljno opasno, rezultati novog istraživanja američkih znanstvenika pokazali su da bi kozmičko zračenje kojem bi astronauti bili izloženi na misijama duboko u svemiru moglo ubrzati pojavu Alzheimerove bolesti.
“Galaktička kozmička radijacija predstavlja veliku prijetnju budućim astronautima”, kazao je za časopis “Plos” profesor Kerry O’Banion, čelnik odjela neurobiologije i anatomije na medicinskom fakultetu u Rochesteru, koji je vodio istraživanje. “Da moguća izloženost zračenju u svemiru može dovesti do zdravstvenih problema i pojave raka poznato je od ranije. Međutim, ova studija prvi put pokazuje da bi izloženost radijaciji kakva bi se, recimo, pojavila na misiji do Marsa, može dovesti do kognitivnih problema i ubrzati promjene na mozgu povezane s Alzheimerovom bolesti”, kazao je.
Svemir je pun zračenja. Zemljino magnetsko polje štiti planet i ljude u niskoj orbiti od tih čestica. Međutim, kad astronauti napuste orbitu izloženi su stalnim pljuskovima raznih radioaktivnih čestica. Astronauti se, primjerice, mogu zaštititi od opasna zračenja izazvanog eksplozijama u Sunčevoj atmosferi, ali postoje mnogi drugi oblici kozmičkog zračenja koji se ne mogu učinkovito blokirati.
Izloženost zračenju veća je što je astronaut dublje i dulje u svemiru. To je razlog za zabrinutost NASA-e pri planiranju misija s posadom na udaljeni asteroid 2021. i na Mars 2035. godine. Put do Crvenog planeta i natrag, primjerice, trajao bi tri godine.
NASA već 25 godina financira istraživanja o potencijalnim zdravstvenim rizicima svemirskih putovanja kako bi razvila zaštitu i protumjere i utvrdila jesu li rizici veći od koristi poduzimanja misija duboko u svemir. Od tada je znanstvenicima postao poznat učinak kozmičkog zračenja na kardiovaskularni i mišićno-koštani sustav, a od sada i na neurološki.


 

Otkrivena najmlađa crna rupa u Mlečnom putu?

Eksplozija rotirajuće zvezde, kakva se događa veoma retko, možda je stvorila najnoviju crnu rupu u galaksiji Mlečni put, objavili su naučnici. 

 

Veoma izobličeni ostaci supernove možda kriju u sebi najmlađu crnu rupu u našoj galaksiji

Astronomi tvrde daje materija izbačena pri velikim brzinama, duž polova rotirajuće zvezde, stvarajući ostatke supernove u kojima se verovatno nalazi najmlađa crna rupa u našoj galaksiji. Ovi ostaci supernove nazvani su W49B, preneo je portal “Red orbit”.

-W49B je prva svoje vrste koja je otkrivena u galaksiji. Izgleda da je roditeljska zvezda okončala svoj život na način na koji većina drugih to ne radi – izjavila je vođa studije Lora Lopez, sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT).

Uobičajneo, kad masivna zvezda ostane bez “goriva”, njeno centralno područje kolapsira, što pokreće dalji niz događaja koji čine supernova, eksplozije koje su generalno “skladne”. Međutim, kada je izbačen materijal blizu polova rotirajuće zvezde, ti mlazevi su uglavnom oblikovali njenu supernovu i posledice.

Naučnici su, uz pomoć svemirskog teleskopa “Čandra”, u svega polovini ostataka zvezde otkrili gvožđe, dok je druga polovina sadržala elemente poput sumpora i silicijuma. To ukazuje da se dogodila “asimetrična” eskplozija.

-Pored toga, W49B je i duža i eliptičnija od većine drugih ostataka. To se vidi u X-zracima i nekoliko drugih talasnih družina i ukazuje na neobičnu smrt ove zvezde – kaže koautor istraživanja Enriko Ramirez Ruiz, sa Univerziteta Kalifornija.

Astronmi nisu pronašli dokaze o postojanju neutronske zvezde, uobičajenog ostatka supernove. Odsustvo takvih dokaza govori da se umesto nje formirala crna rupa.

-To je malo posredno, ali imamo zanimljiv dokaz da je supernova W49B stvorila crnu rupu. Ukoliko je to tačno, imamo retku priliku da proučimo supernova odgovornu za stvaranje mlade crne rupe – rekao je koautor studije sa MIT Danijel Kastro.

Supernova oblikovana mlazevima materije povezana je sa eksplozijom gama zraka, ali nema dokaza da je W49B proizvela gama zrake.
Ovo bi mogla da bude najmlađa crna rupa u Mlečnom putu, starosti svega 1.000 godina.

Neverovatne fotografije iz svemira: Vulkani, pustinje, ostrva...

Astronauti sa Međunarodne svemirske stanice "Mir" napravili su nove fotografiije planete Zemlje iz svemira, a na slikama se vide mnoge zanimljive lokacije. 

Fotografije su snimili astronauti Tomas Maršburn i Kris Hedfild.
 

 

Mirno nebo iznad Kariba.
 
 
 
Ispod oblaka se vidi Indonežanski vukan Paluveh.
 


 Snežni dan u Severnoj Americi.
 
 

"Pesak i vetar prave umetnost", napisao je astronaut Hedfild
 
 

Oblaci formiraju zanimljiv oblik
 
 

Pesak iznad mora. Obala Libije, Mediteran.
 
 

"Zemlja ima probleme sa kožom" , napisao je astronaut Hedfild.

Milioner Denis Tito traži bračni par za putovanje na Mars vredno dve milijarde dolara

 Američki multimilioner i prvi svemirski turista u svetu Denis Tito otkrio je detalje o prvoj ljudskoj misiji na crvenu planetu, koju njegova fondacija "Inspiration Mars" planira da izvede za manje od pet godina. Tito je izjavio da ljudi koji stoje iza projekta žele da za 501-dnevno putovanje na Mars angažuju jednog muškarca i jednu ženu, po mogućnosti bračnog para. On je naveo i da će misija, čiji se troškovi procenjuju na jednu do dve milijarde dolara, biti finansirana iz privatnih izvora, putem donacija i sponzorstava.

 Američki milioner se obavezao da će platiti početne troškove za razvoj tehnologija neophodnih za ostvarenje prve misije sa ljudskom posadom na Mars, čiji će zadatak biti da se približi na oko 240 kilometara od površine "crvene planete" i da se potom bezbedno vrati na Zemlju.

U izjavi za Rojters, Tito je rekao da on želi da bude prvi koji će poslati ljudsku posadu na Mars.

- Ukoliko to ne učinimo 2018, sledeća prilika će nam se ukazati tek 2031, a dotle će konkurencija biti velika - objasnio je on razlog svoje žurbe.

- Ljudsko istraživanje svemira je kritični katalizator našeg budućeg razvoja i prosperiteta - istakao je 72-godišnji Tito na konferenciji za štampu koja je sinoć održana u Vašingtonu.
 

Letelica kojom će biti obavljeni letovi na Mars

- Ovo je "Misija za Ameriku" koja će pospešiti znanje, iskustvo i dati zamah novoj velikoj eri svemirskog istraživanja - dodao je on.

NASA je pozdravila najavljeni Titov projekat, navodeći da je njegov program dokaz "smelosti američke komercijalne vazduhoplovne industrije i avanturističkog duha američkih istraživača". Američka svemirska agencija je izjavila i da će nastaviti razgovore o mogućoj saradnji sa Titovom fondacijom.


Stručnjak za svemir Džon Logsdon je bio skeptičniji, ističući da predložena misija "nije nemoguća, ali je malo verovatna".
 
Bivši direktor Instituta za svemirsku politiku na Univerzitetu Džordž Vašington rekao je da će glavni problem biti finansiranje i tehnička izvodljivost projekta, kao i veliki rizik kojem će posada morati da se izloži.

- Kada se jednom otisnu, nema povratka... niti skretanja - kazao je Logston.

Letelica s kojom Tito i njegova fondacija nameravaju da pošalju ljudsku posadu na Mars bila bi osnovne građe, sa 17 kubnih metara prostora. Plan je da se na crvenu planetu pošalju jedan muškarac i jedna žena, po mogućnosti bračni par koji je, po njima, idealan izbor za jedan tako dug period izolacije.
Zadatak dvoje astronauta bio bi da održavaju letilicu, sprovode naučne eksperimente i budu u stalnom kontaktu sa Zemljom.

Svemirska kapsula bi bila opremljena sistemom sličnim onim koji NASA koristi na Medjunarodnoj svemirskoj stanici, a koja je kadra da reciklira vazduh, vodu, urin i znoj.

DODATNI SADRZAJ:

Na put 2018.
Datum lansiranja misije predvi]en je za 5. januar 2018. Kapsula bi trebalo da na Mars stigne 228 dana kasnije, obavi krug oko planete i vrati se na Zemlju. U povratku bi putovanje trebalo da traje 273 dana i da se završi ulaskom u zemljinu atmosferu pri brzini od 51.119 kilometara na sat.

Titova misija na Mars: Ljudski izmet štitiće astronaute od radijacije

Tim koji planira privatnu ljudsku misiju na Mars saopštio je da su otkrili kako da najbolje zaštite putnike od radijacije – oni će obložiti zidove letelice slojem izmeta astronauta.

-Zvuči odvratno, ali nema mesta u koje bi se izmet odlagao, a ujedno je i odlična zaštita od radijacije – izjavio je za “Nju sajentist” Tejber Mekalum, šef tehnološkog odeljenja Fondacije “Inspirisani Marsom”, čiji je osnivač multimilioner Denis Tito.

Tito je prvi put objavio plan da pošalje ljudsku misiju na Mars 27. februara, kada je tvrdio da će lansirati letelicu 2018, koja će doći u orbitu Marsa – u zoni do 160 kilometara od površine crvene planete, nakon čega će iskoristiti gravitacione sile da se “odbaci” nazad na Zemlju.

Čak i za ovakav kratak “izlet” do Marsa trebaće najmanje 17 meseci, što je previše vremena za ljude da borave daleko od zaštitne Zemljine atmosfere, navodi portal “Redžister”.

Astronauti izloženi povišenoj radijaciji u spoljnom svemiru rizikuju niz zdravstvenih problema, uključujući mučninu, umor, oštećenje kože, promene u broju belih krvnih zrnaca i imunog sistema, a na duži rok i oštećenje očiju, pluća, probavnog trakta i centralnog nervnog sistema, naveli su iz Nacionalnog instituta za svemirska biomedicinska istraživanja u SAD.

Međutim, voda i organske materije mogu efektno da zaštite astronaute od izlaganja radijaciji, pa će svaka ljudska misija u svemir morati to da obezbedi.
Mekalum kaže da bi zidovi letelice mogli da se oblože kesama sa vodom i hranom, a da bi potom, kako astronauti troše ove zalihe tokom vremena, prazne kese punili njihovim izmetom i urinom.

Američka svemirska agencija NASA već radi na sistemu koji osmozom razdvaja čistu, pijaću vodu od urina. Mekalum smatra da bi sličan sistem mogao da se iskoristi za izdvajanje tekućine i iz izmeta, kako bi se iskoristila svaka kap.

Te vreće sa izmetom i vodom, koje bi se potom stavljale nazad na zid letelice, pružale bi astronautima 40 centimetara debelu zaštitu, što bi trebalo da bude dovoljno da se svemirska radijacija smanji na podnošljive nivoe.

Međutim, ovakav štit ne bi mogao da ih zaštiti od jakih, naglih povećanja radijacije, na primer solarne oluje. Mekalum kaže da bi letelica trebalo da drži gornji deo ka Suncu, kako bi obezbedila nešto zaštite, ali ako dođe do oluje – nema garancija.


DODATNI SADRZAJ:

Zdravstveni problemi

Radijacija, međutim, nije jedini rizik s kojim će se suočiti astronauti. Tu su i druga zdravstvena pitanja, poput osteoporoze i mišićne atrofije, kao i psihološki problemi koji će pratiti dve osobe zatvorene na dugo vreme u malom prostoru, na stranu strah kada se, nakon prvobitnog uzbuđenja poletanja, nađu sami u sićušnoj kapsuli u dubokom svemiru.
Tito je na konferenciji u februaru rekao da bi bilo poželjno da astronauti budu bračni par, kako bi se uklonio niz psiholoških poteškoća koje bi pratile dvoje nepoznatih ljudi.

Kometa će možda pogoditi Mars

Zemljani već duže vreme planiraju pohod na Mars, ali će im planove možda pomrsiti kometa koja bi mogla da pogodi crvenu planetu, u oktobru 2014.

Kometa C/2013 A1 ima promer 50 kilometara, pa bi njen udar na Mars mogao da ima ozbiljne posledice po ovu četvrtu planetu od Sunca.

Osa planete mogla bi se promeniti, udar bi je mogao prepoloviti, promeniti njenu klimu, a ako se radi o ledenoj kometi, voda iz nje bi mogla pasti na Mars i sublimirati se u led.

Koliko bi udar mogao biti opasan, govori činjenica da bi prilikom sudara moglo doći do oslobađanja energije koja odgovara vrlo snažnoj termonuklearnoj eksploziji.

Zemlja posledice ovog udara ne bi trebalo da oseti zbog velike udaljenosti između planeta.

Zemljotres u Japanu 2011. godine čuo se na ivici svemira

Zemljotres koji je pre dve godine pogodio Japan bio je toliko snažan da su se njegovi efekti osetili na ivici svemira, saopštili su evropski naučnici.

Naučnici iz Evropske svemirske agencije (ESA) kažu da je zemljotres jačine 9 stepeni po Rihteru koji je 11. marta 2011. pogodio Japan preneo zvučne talase kroz atmosferu koje je zabeležio istraživački satelit "Goce".

Izuzetno osetljiva oprema na satelitu registrovala je promenu na 255 kilometara od zemlje, preneo je BBC juče.

Odavno je poznato da jaki zemljotresi mogu da proizvedu akustične talase niske frekvence ili infrazvuk, koje ljudsko uho ne može da registruje, ali nijedna svemirska letilica u orbiti, do sad, nije takve talase registrovala.

Ovo otkriće je objavljeno u žurnalu "Geofizička istraživanja".

U Japanu će biti sutra obeležena druga godišnjica razornog zemljotresa i cunamija, koji su odneli više od 15.000 života.

Naši fizičari rešili problem koji nije mogao ni Isak Njutn

Srpski fizičari Milovan Šuvakov i Veljko Dmitrašinović iz Instituta za fiziku otkrili su čak 13 novih rešenja za problem međusobnog orbitiranja tri tela u svemiru. Ovaj problem jedan je od najtežih za nauku, a nije mogao da ga reši čak ni Isak Njutn. Zbog toga je o njima izašao i veliki tekst u poslednjem broju poznatog časopisa “Science”.


Šuvakov i Dmitrašinović su napravili podvig u matematičkoj fizici koji bi mogao značajno da pomogne astrofizičarima da razumeju nove planetarne sisteme.
 

Milovan Šuvakov (34) radi na Institutu za fiziku, diplomirao je na Fizičkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao u Ljubljani. Njegov kolega sa kojim je došao do 13 novih rešenja Veljko Dmitrašinović radi na fizici elementarnih čestica, a doktorirao je u SAD.
 
Ono što je ova dva naučnika začudilo kada su došli do novih rešenja jeste kako je moguće, s obzirom na metode koje su koristili, da neko od naučnika pre njih nije došao do ovih rešenja.


- Ovo je stara oblast i mnogi su se bavili njome. Kada nađete neka rešenja, kao što smo mi našli, treba da prelistate bezbroj radova da bi bili sigurni da to nije našao neko pre vas. Bili smo u šoku kada smo shvatili da smo prvi došli do ovih rešenja - iskren je Šuvakov.
 
Problem tri tela potiče iz osamdesetih godina 17. veka. Isak Njutn je već uveliko pokazao da njegov novi zakon gravitacije uvek može da predvidi orbite dva tela u gravitacionom polju - kao što je sistem koji se sastoji od zvezde i planete - sa apsolutnom preciznošću.
 
Orbite u ovom slučaju su uvek elipse. Međutim, Njutn nije bio u stanju da dođe do sličnih rešenja za slučaj u kom tri tela orbitiraju jedna oko drugih. Dva veka su naučnici isprobavali različite pristupe, sve dok nemački matematičar Hajnrik Bruns nije ukazao da je potraga za opštim rešenjem problema tri tela uzaludna i da su samo specijalni slučajevi mogući za rešavanje.
 
- Još otkad je slavni fizičar Njutn formulisao svoje zakone kretanja, uvideo je da uz pomoć jednačina koje su rešive može tačno da se zna kako se dva tela kreću. Za dva tela postoji analitičko rešenje, kod njih je kretanje uvek periodično u slučaju vezanih orbita, dok za tri tela to nije slučaj. Mi smo podelili sve orbite,

Fizički fakultet - Institut za fiziku

uključujući i prethodno poznate, u 16 familija na osnovu figura koje formiraju na sferi oblika. Ove familije smo sortirali u četiri klase na osnovu geometrijskih i algebarskih simetrija, gde prva klasa sadrži sva prethodno otkrivena rešenja - kaže Šuvakov.
 
Prema njegovim rečima, tri tela u prostoru se mogu postaviti na bezbroj načina, ali treba pronaći početne uslove (pozicije i brzine) koji bi nakon određenog vremena doveli ova tela ponovo u te iste pozicije sa istim uslovima, kako bi cela ova “igra” mogla da se ponavlja.
 
Metod ova dva naučnika podrazumeva pretragu po jednom potprostoru svih početnih uslova dok se ne dobije novi tip orbite.
 
Šuvakov i Dmitrašinović planiraju da nastave rad, da vide koliko je njihovih novih rešenja stabilno jer, ukoliko su neka od njih to jesu, postoji šansa da se pronađu i u stvarnosti. Njihov rad biće objavljen u prestižnom časopisu “Physical Review Letters”.


DODATAN SADRZAJ:
  Nema para za nauku
  "S novim projektnim ciklusom u nauci, materijalni troškovi koji su osnovno sredstvo za rad su drastično smanjeni. Plate su nam takođe male, ali naučnici sigurno neće zbog plata odustati od svog rada. Problem su sredstva za rad, jer nam je bitno da nabavljamo novu opremu, da održavamo staru, kao i da odemo negde da promovišemo svoj rad. Nije u redu ni to što svaki projekat dobija jednaku sumu novca po istraživaču, iako nisu svi podjednako uspešni. Takva praksa je vrlo retka u svetu i sigurno ne stimuliše napredak", kaže Milova.

Otkriveni vodonik, ugljenik i kiseonik u uzorcima stene sa Marsa !!!!

  Analiza uzoraka stene sa Marsa je utvrdila prisustvo vodonika, ugljenika i kiseonika - elemenata koji predstavljaju osnovu života, objavila je danas NASA. 

 -Fundamentalno pitanje ove misije je da li je na Marsu postojala sredina pogodna za život. Iz onoga što sada znamo, odgovor je da - ističe Majkl Mejer, vođa američkog Programa istraživanja Marsa.

 Uzorke je iz sedimentne stene iskopao robot na šest točkova, opremljen sa deset naučnih instrumenata - najsofisticiraniji koji je dosad poslat na neku drugu planetu.

 U uzorcima su utvrđeni sulfatni i glinasti minerali, kao i druga hemijska jedinjenja. Analizom ovih jedinjenja, naučnici su mogli da zaključe da je voda, koja je doprinela formiranju dotičnih stena, bila relativno neutralne PH vrednosti.
- Otkrili smo sredinu tako blagonaklonu i tako pogodnu za život da biste verovatno, da je ova voda bila oko vas, a vi bili tamo, mogli da je pijete - ističe Džon Grocinger, učesnik Projekta "Kjuriositi" sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju.

Sunce - njegovo stvaranje, život i smrt

Ona se rađaju, formiraju se, prolaze kroz burnu mladost, i zatim žive u predviđenoj šabloni. Možda imaju i pratioca uz sebe. I onda jednog dana odjednom oslabe i umiru. Zvijezde su tako, na mnogo načina slične ljudima.

I naše Sunce, iako nam se čini trajnim i konstantnim, nije nikakav izuzetak. Nekada su ljudi smatrali Sunce drugačijom vrstom objekta no što su zvijezde. Vladalo je danima, dok su zvijezde vladale noćima. Ali unazad par stoljeća, astronomi su došli do spoznaje da je Sunce samo još jedno od srednje-starih članova porodice zvijezda. Iz tog ugla, Sunce bi izgledalo kao samo još jedna zvijezda - točka svijetlosti. I kao svako druga zvijezda, Sunce je smrtno.

Spoznaja da je Sunce zvijezda, dalo je jako veliki zamah astronomiji. Proučavajući Sunce, najbližu zvijezdu, naučnici su naučili sve o zvijezdama. Obrnutim postupkom, dakle proučavanjem zvijezda u svim njihovim raznolikostima, znanstvenici su naučili o prošlosti i budućnosti Sunca. A to im je pak reklo o prošlosti i budućnosti života na Zemlji. Na koncu, Sunce je temeljni izvor našeg hranidbenog lanca. Kada je Sunce počelo postojati, ono je omogućilo svijetlost i toplinu potrebnu da Zemlja postane pristupačno mjesto. Kada Sunce ugasne, naš planet neće više biti gostoljubiv za život.

Meteorit star 4,5 milijardi godina pao na kuću porodice Komet!!!

Francuska porodica otkrila je po povratku sa odmora meteorit veličine jajeta, koji je nakon pada kroz Zemljinu atmosferu probio krov njihove kuće u predgrađu Pariza Draveju.

Naučnici kažu da je ovo prvi svemirski kamen koji je pronađen na tolikoj blizini od centra francuske prestonice (19 kilometara), a ujedno je i jedan od šezdesetak meteorita koji su pali na Francusku u poslednja četiri veka. Što je još neobičnije, porodica u čiju je kuću pao meteor star 4,57 milijardi godina preziva se – Komet.

Smatra se da je meteor pao na kuću pre nekoliko nedelja, dok se Kometovi bili na odmoru, zbog čega nisu mogli da čuju njegov pad. Kamen iz svemira je probio krov i zabio se u izolacionu staklenu vunu.

 

“Pozvali smo krovopokrivača i čovek se zapanjio”, izjavio je Martin Komet (32). “Rekao je: ‘Moraš biti Supermen da bi ovako probio krov! Mora da je meteorit’”.
 
Naučnik Alan Karion je rekao da je lako identifikovao meteor zahvaljujući crnom, otopljenom pokrovu, karakterističnom za upad kroz Zemljinu atmosferu. On je dodao da je meteorit težak 85 grama došao iz asteroidnog pojasa između Marsai Jupitera.

“Da vam meteorit sleti u kuću, to je prosto magično. Veća je verovatnoća da ćete osvojiti lutriju”, istakla je porodica Komet.

Statistike pokazuju da su u pravu – šanse da ćete osvojiti državnu lutriju sami su oko 18.000.000:1, verovatnoća da će dobitnika biti više su 120.000.000:1, a šanse da vas pogodi grom su 2.500.000:1.

Vrednost kamenja sa Marsa procenjuje se na skoro 1.000 funti po gramu, a meteor porodice Komet dostigao bi cenu od svega nekoliko stotina evra. Porodica, međutim, ne želi da ga proda.

Pronađena zvezda sa letnjom temperaturom kao na Zemlji

Zvezda WD 0806-661 B koju su naučnici nedavno pronašli, najhladnija je ikada otkrivena, sa normalnom temperaturom koja odgovara sunčanom danu u Sevilji.

Profesor Kevin Luman koji je primetio ovu zvezdu preko teleskopa NASE, rekao je kako se zvezda nalazi oko 63 miliona svetlosnih godina daleko od naše planete.
 

 

"To je zaista mala zvezda, sa atmosferskom temperaturom koja je ista kao Zemljina, od 27 do 80 stepeni Celzijusa", rekao je naučnik.
 
Iako se nalazi 63 miliona svetlosnih godina od Zemlje, profesor Kevin Luman je rekao kako je ovo prilično blizu, ukoliko uporedimo daljinu drugih zvezda od naše planete.

SKANDALOZNO: Naoružani NASA agenti isprepadali staricu zbog kamenčića s Meseca!!!

Džoan Dejvis (74) pokušavala je da zaradi novac za lečenje svog bolesnog sina i odlučila da proda zrno kamena sa Meseca, za kojeg tvrdi da ga je njen muž, svemirski inženjer, dobio sedamdesetih godina od legendarnog astronauta Nila Armstronga, prvog čoveka koji je kročio na Zemljin satelit, ekskluzivno saznaje AP.

Ona je u maju poslala imejl kompaniji njenog muža „Nort Amerikan rokvel“, koja je pod ugovorom radila za NASA, pokušavajući da nađe kupca za kamenčić s Meseca manji od zrna pirinča i komad toplotnog štita, veličine novčića, sa svemirske kapsule „Apolo 11“, dobijenog nakon uspešno obavljene misije na Mesec 1969.

„Tražila sam kupca za kameničić mesecima po internetu“, rekla je Dejvisova, dodajući da osim dva pomenuta objekta ima i mnogo drugih povezanih sa svemirom, koje joj je muž ostavio nakon smrti 1986.

Ona tvrdi da je Armstrong lično dao te predmete njenom mužu, iako je astronaut dao pismenu izjavu da nikome nije dao niti prodao nikakav materijal sa Meseca.
Dejvisova je pričala telefonom sa agentom NASA, priznajući da kamen ne može da se proda na legalnom tržištu i rekla da je zabrinuta da će joj neko pokucati na vrata i uzeti lunarne predmete, koje bi prodala za visoku sumu na crno.

„Sigurno je znala da je ovo sumnjiva transakcija jer je upotrebila izraz 'crno tržište'“, rekao je agent NASA koji je razgovarao sa njom, imenovan kao Konli.

Dejvisova se tokom razgovora složila da proda kamenčić NASA-i za fantastičnu sumu od 1,7 milion dolara. Agenti svemirske agencije potom su postavili zamku u „Denijevom restoranu“ kod jezera Elsinor u Kaliforniji. Dejvisova i njen drugi muž došli su na sastanak s agentom Konlijem. Tek što su seli na dogovoreno mesto i pokazali agentu kamenčić, u restoran je upalo oko šest naoružanih policajaca i agenata NASA. Vladini službenici su potom zgrabili staricu, koja se toliko uplašila da je izgubila kontrolu nad bešikom. Potom su je agenti odveli na parking, gde su je ispitivali oko dva sata.

„Zgrabili su me i isterali van. Imam velike modrice“, rekla je starica. „Sve ovo je veoma uznemirujuće i ponižavajuće“.

Agent Konli je odbio da da komentar, kao i portparol Kancelarije za inspekcije NASA-e. Starici je na kraju dozvoljeno da se vrati kući, bez kamenčića, a AP ističe da nije zvanično privedena niti optužena.

Advokat starice kaže da je ovo užasni pokušaj vlade da ukrade nešto od penzionerke što je dobila legalnim putem, najavljujući da će preduzeti pravne mere.
 
Zvaničnici su u pismenom saopštenju naveli da su verovali da Dejvisova poseduje ukradenu vladinu imovinu, ali do sada, pet meseci nakon ove „operacije“, nijedan dokaz nije priložen da potkrepi njihove navode.

DODATAN TEKST:

Povraćaj uzoraka s Meseca
NASA godinama pokušava da uhvati sve koji prodaju lunarni materijal prikupljen na misiji „Apola“, jer se to smatra vlasništvo američke vlade i zabranjeno je prodavati ga. Ipak, kako ukazuje AP, NASA je iznajmila ili poklonila stotine većih uzoraka sa Meseca državama i visokim zvaničnicima, ali sada izgleda da u javnosti cirkuliše nepoznati broj manjih komada, kao što je ovaj u Dejvisove, ne težih od papira, koje su podelili inženjeri svemirske agencije.
Sa misije „Apolo“ na Mesec od 1969. do 1972. na Zemlju je doneto oko 2.200 uzoraka mesečevog kamenja, površine, peska i prašine, ukupne težine oko 380 kilograma.

Asteroid Lutecija ima jezgro od vrelog, tečnog metala

Nova istraživanja asteroida u dubokom svemiru ukazuju da oni možda imaju tečno, vrelo jezgro, ostatak iz ranih dana Solarnog sistema.

Naučnici su se skoncentrisali na asteroid “Lutecija”, koji je možda netaknuti ostatak iz perioda formiranja planeta. Ovaj svemirski kamen je jedan od više miliona u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Letelica Evropske svemirske agencije (ESA) “Rozeta” prošla je pored “Lutecije” 2010. godine, što je naučnicima dalo prvi detaljni uvod u ovaj veliki asteroid.

Obavljena ispitivanja pokazala su da je “Lutecija” neuobičajeno gusta za jedan asteroid. S obzirom da njegova površina deluje porozno, ta gustina bi se mogla objasniti postojanjem jezgra sa otopljenim metalom, poput onih u planetama sličnima Zemlji.

Ukoliko je to tačno, “Lutecija” bi mogla da bude primer zaustavljenog razvoja – telo koje je, u rano vreme postojanja Solarnog sistema, bilo na putu da naraste u planetu, ali nikada nije stiglo dotle.
“Asteroidni pojas je možda mnogo zanimljiviji nego što izgleda”, izjavio je Bendžamin Vajs, planetarni naučnik Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.

Asteroidi glavnog pojasa su uglavnom omanji i laki, sa brazdama i rupama koje dopiru do njihove unutrašnjosti, što ih čini veoma poroznim. Fotografije “Lutecije” iz blizine takođe otkrivaju pukotine i brazde preko njene površine. Naučnici su napravili model “Lutecije” na osnovu tih fotografija.

Naučnik Holger Sirks i njegov tim za istraživanje Solarnog sistema sa Instituta Maks Plank u Nemačkoj procenili su da je ovaj asteroid dužine 121, visine 101, a širine 75 kilometara. Oni su takođe izračunali da je “Lutecija” teška 1,8 bilijardi tona (milion milijardi). Kada su izračunali njegovu veličinu i masu, naučnici su mogli da odrede i gustinu asteroid. Martin Pacold sa Univerziteta Kolon u Nemačkoj otkrio je da je gustina najviša ikad izračunata kod jednog asteroid – oko 3,400 kilograma po kubnom metru, što je približna gustina dijamanta.

S obzirom na brazde na površini, koje ukazuju da je njegov omotač porozan, i datu gustinu, ovaj asteroid ima tečno jezgro, zaključili su naučnici.
“Ovo može da znači da postoji čitav spektar čudnih planetarnih ‘zverki’, koje su se oformile u rasponu od početne faze do potpuno različitih tela”, rekao je Vajs.

Ukoliko “Lutecija” zaista ima otopljeno jezgro, onda je ona prvi poznati asteroid koji se delimično podelio na tečnu unutrašnjost i hladnu površinu, poput Zemlje. Kako je Solarni sistem počeo da se formira pre oko 4,5 milijardi godina, planete su rođene u sudarima prašine i kamenja. Bezbrojni komadi koji su ostali relativno mali formirali su asteroide, dok su drugi vremenom narasli, nadodavanjem materijala, do veličine planete. Ovi svetovi nekada su bili veoma vreli, ali su se vremenom ohladili od spolja ka unutra, formirajući koru oko otopljenog jezgra.

Zato je “Lutecija” možda slučaj zaustavljenog planetarnog razvoja, telo dovoljno veliko da razvije i zadrži tečno jezgro, ali ne dovoljno da dostigne veličinu planete.
“Planete ne zadržavaju podatke o ovim ranim procesima promene. Ovaj asteroid je možda ostatak prvog događaja topljenja u telu”, istakao je Vajs.

DODATNI TEKST:

Misterija magnetnih meteorita na Zemlji
Asteroidi sa tečnim jezgrom mogli bi biti od pomoći u rešavanju misterije magnetnih meteorita otkrivenih na Zemlji. Vajs i njegove kolege ukazuju da se takva namagnetisanost najverovatnije pojavila u asteroidima sa otopljenim, metalnim jezgrom. Ovo je veliki zaokret od tradicionalne predstave asteroida kao prvobitnog, neotopljenog objekta.
“Poreklo ove namagnetisanosti je glavno nerešeno pitanje već skoro pet decenija. Ukoliko su asteroidi delimično podeljeni, oni su mogli da oforme jezgra tečnog metara koja generišu drevna magnetna polja. Ta polja mogu da objasne magnetizaciju primećenu kod mnogih vrsta primitivnih meteorite”, rekao je Vajs.
Da potvrde da li je bilo koji asteroid stvarno imao otopljeno jezgro, naučnici bi morali da uzmu uzorke direktno sa njih. Tim američke svemirske agencije NASA planira da lansira letelicu 2016, koja će upravo uzimati uzroke sa asteroida i vraćati se sa materijalom na Zemlju.
“Izazov je u tome što telo mora da bude veliko. Ako nije vleiko, neće imati tečno jezgro. Onda je problem što neće sva velika tela da budu lako izbušena”, zaključio je Vajs.

Pronađeni dokazi da je DNK došao iz svemira!!!

Naučnici Nasinog "Goddard Space Flight" centra pronašli su dokaze koji potvrđuju teoriju kako je DNK navodno došla iz svemira. Oni su proučavali meteorite i led sa Antarktika, i na taj način su otkrili kako su meteoriti iz svemira na Zemlju doneli blokove za izgradnju DNK, a time i za život kakav danas postoji na našoj planeti.

- Prvi put imamo tri različita dokaza koji nam govore kako su blokovi za izgradnju DNK potekli iz svemira - izjavio je doktor Majkl Kalahan, čiji je tim u meteoritima pronašao guanin i adenin, ksantin i hipoksantin.
 

Adenin i guanin spajaju lestve DNK, pa su ključni za stvaranje tih molekula. Takođe su pronađeni i molekuli purina i 2.6-diaminopurina i 6.8-diamonipurina, koji gotovo nikada ne nastaju prirodnim procesima.
 
Drugi dokaz su pronašli analizom leda u okolini lokacije gde su pronašli meteorite, kada je u okolnom ledu pronađena znatno manja količina nukleobaza nego u meteoritima.
 
Treći dokaz je stvaranje nukleobaza u laboratorijskim uslovima, što dovodi do činjenice kako je proces nastanka ovih građevnih blokova života moguć čak i ukoliko tog života zapravo nema.

Mikroskopski crvi ključ života na marsu

Naučnici sa Univerziteta u Notingemu veruju da bi mikroskopski crvi Caenorhabditis elegans, koji su biološki veoma slični ljudima, mogli da nam otkriju tajne preživljavanja u svemiru i time pomognu u naseljavanju drugih planeta, poput Marsa.Naučnici su u decembru 2006. poslali 4.000 ovih crva u svemir na spejs-šatlu "Diskaveri" i od tada pratili njihov razvoj.

Tokom istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u listu "Interfejs" britanskog Kraljevskog društva, naučnici su otkrili da se njihovi crvi razvijaju od jajašca do odrasle dobi podjednako u svemiru kao i na Zemlji.

Zbog toga su ovi crvi idealni za eksperiment u kojem će se istražiti potencijalni efekti dugotrajnog boravka u svemiru na ljudski organizam.

Caenorhabditis elegans je prvi višećelijski organizam čija je genetska struktura kompletno mapirana. Dobar deo njegovih 20.000 gena ima iste funkcije kao i ljudski geni.

Mnogi stručnjaci, uključujući i čuvenog astrofizičara Stivena Hokinga, veruju da opstanak ljudske vrste zavisi od njene sposobnosti da kolonizuje druge planete.