Sunce - njegovo stvaranje, život i smrt

Ona se rađaju, formiraju se, prolaze kroz burnu mladost, i zatim žive u predviđenoj šabloni. Možda imaju i pratioca uz sebe. I onda jednog dana odjednom oslabe i umiru. Zvijezde su tako, na mnogo načina slične ljudima.

I naše Sunce, iako nam se čini trajnim i konstantnim, nije nikakav izuzetak. Nekada su ljudi smatrali Sunce drugačijom vrstom objekta no što su zvijezde. Vladalo je danima, dok su zvijezde vladale noćima. Ali unazad par stoljeća, astronomi su došli do spoznaje da je Sunce samo još jedno od srednje-starih članova porodice zvijezda. Iz tog ugla, Sunce bi izgledalo kao samo još jedna zvijezda - točka svijetlosti. I kao svako druga zvijezda, Sunce je smrtno.

Spoznaja da je Sunce zvijezda, dalo je jako veliki zamah astronomiji. Proučavajući Sunce, najbližu zvijezdu, naučnici su naučili sve o zvijezdama. Obrnutim postupkom, dakle proučavanjem zvijezda u svim njihovim raznolikostima, znanstvenici su naučili o prošlosti i budućnosti Sunca. A to im je pak reklo o prošlosti i budućnosti života na Zemlji. Na koncu, Sunce je temeljni izvor našeg hranidbenog lanca. Kada je Sunce počelo postojati, ono je omogućilo svijetlost i toplinu potrebnu da Zemlja postane pristupačno mjesto. Kada Sunce ugasne, naš planet neće više biti gostoljubiv za život.

Meteorit star 4,5 milijardi godina pao na kuću porodice Komet!!!

Francuska porodica otkrila je po povratku sa odmora meteorit veličine jajeta, koji je nakon pada kroz Zemljinu atmosferu probio krov njihove kuće u predgrađu Pariza Draveju.

Naučnici kažu da je ovo prvi svemirski kamen koji je pronađen na tolikoj blizini od centra francuske prestonice (19 kilometara), a ujedno je i jedan od šezdesetak meteorita koji su pali na Francusku u poslednja četiri veka. Što je još neobičnije, porodica u čiju je kuću pao meteor star 4,57 milijardi godina preziva se – Komet.

Smatra se da je meteor pao na kuću pre nekoliko nedelja, dok se Kometovi bili na odmoru, zbog čega nisu mogli da čuju njegov pad. Kamen iz svemira je probio krov i zabio se u izolacionu staklenu vunu.

 

“Pozvali smo krovopokrivača i čovek se zapanjio”, izjavio je Martin Komet (32). “Rekao je: ‘Moraš biti Supermen da bi ovako probio krov! Mora da je meteorit’”.
 
Naučnik Alan Karion je rekao da je lako identifikovao meteor zahvaljujući crnom, otopljenom pokrovu, karakterističnom za upad kroz Zemljinu atmosferu. On je dodao da je meteorit težak 85 grama došao iz asteroidnog pojasa između Marsai Jupitera.

“Da vam meteorit sleti u kuću, to je prosto magično. Veća je verovatnoća da ćete osvojiti lutriju”, istakla je porodica Komet.

Statistike pokazuju da su u pravu – šanse da ćete osvojiti državnu lutriju sami su oko 18.000.000:1, verovatnoća da će dobitnika biti više su 120.000.000:1, a šanse da vas pogodi grom su 2.500.000:1.

Vrednost kamenja sa Marsa procenjuje se na skoro 1.000 funti po gramu, a meteor porodice Komet dostigao bi cenu od svega nekoliko stotina evra. Porodica, međutim, ne želi da ga proda.

Pronađena zvezda sa letnjom temperaturom kao na Zemlji

Zvezda WD 0806-661 B koju su naučnici nedavno pronašli, najhladnija je ikada otkrivena, sa normalnom temperaturom koja odgovara sunčanom danu u Sevilji.

Profesor Kevin Luman koji je primetio ovu zvezdu preko teleskopa NASE, rekao je kako se zvezda nalazi oko 63 miliona svetlosnih godina daleko od naše planete.
 

 

"To je zaista mala zvezda, sa atmosferskom temperaturom koja je ista kao Zemljina, od 27 do 80 stepeni Celzijusa", rekao je naučnik.
 
Iako se nalazi 63 miliona svetlosnih godina od Zemlje, profesor Kevin Luman je rekao kako je ovo prilično blizu, ukoliko uporedimo daljinu drugih zvezda od naše planete.

SKANDALOZNO: Naoružani NASA agenti isprepadali staricu zbog kamenčića s Meseca!!!

Džoan Dejvis (74) pokušavala je da zaradi novac za lečenje svog bolesnog sina i odlučila da proda zrno kamena sa Meseca, za kojeg tvrdi da ga je njen muž, svemirski inženjer, dobio sedamdesetih godina od legendarnog astronauta Nila Armstronga, prvog čoveka koji je kročio na Zemljin satelit, ekskluzivno saznaje AP.

Ona je u maju poslala imejl kompaniji njenog muža „Nort Amerikan rokvel“, koja je pod ugovorom radila za NASA, pokušavajući da nađe kupca za kamenčić s Meseca manji od zrna pirinča i komad toplotnog štita, veličine novčića, sa svemirske kapsule „Apolo 11“, dobijenog nakon uspešno obavljene misije na Mesec 1969.

„Tražila sam kupca za kameničić mesecima po internetu“, rekla je Dejvisova, dodajući da osim dva pomenuta objekta ima i mnogo drugih povezanih sa svemirom, koje joj je muž ostavio nakon smrti 1986.

Ona tvrdi da je Armstrong lično dao te predmete njenom mužu, iako je astronaut dao pismenu izjavu da nikome nije dao niti prodao nikakav materijal sa Meseca.
Dejvisova je pričala telefonom sa agentom NASA, priznajući da kamen ne može da se proda na legalnom tržištu i rekla da je zabrinuta da će joj neko pokucati na vrata i uzeti lunarne predmete, koje bi prodala za visoku sumu na crno.

„Sigurno je znala da je ovo sumnjiva transakcija jer je upotrebila izraz 'crno tržište'“, rekao je agent NASA koji je razgovarao sa njom, imenovan kao Konli.

Dejvisova se tokom razgovora složila da proda kamenčić NASA-i za fantastičnu sumu od 1,7 milion dolara. Agenti svemirske agencije potom su postavili zamku u „Denijevom restoranu“ kod jezera Elsinor u Kaliforniji. Dejvisova i njen drugi muž došli su na sastanak s agentom Konlijem. Tek što su seli na dogovoreno mesto i pokazali agentu kamenčić, u restoran je upalo oko šest naoružanih policajaca i agenata NASA. Vladini službenici su potom zgrabili staricu, koja se toliko uplašila da je izgubila kontrolu nad bešikom. Potom su je agenti odveli na parking, gde su je ispitivali oko dva sata.

„Zgrabili su me i isterali van. Imam velike modrice“, rekla je starica. „Sve ovo je veoma uznemirujuće i ponižavajuće“.

Agent Konli je odbio da da komentar, kao i portparol Kancelarije za inspekcije NASA-e. Starici je na kraju dozvoljeno da se vrati kući, bez kamenčića, a AP ističe da nije zvanično privedena niti optužena.

Advokat starice kaže da je ovo užasni pokušaj vlade da ukrade nešto od penzionerke što je dobila legalnim putem, najavljujući da će preduzeti pravne mere.
 
Zvaničnici su u pismenom saopštenju naveli da su verovali da Dejvisova poseduje ukradenu vladinu imovinu, ali do sada, pet meseci nakon ove „operacije“, nijedan dokaz nije priložen da potkrepi njihove navode.

DODATAN TEKST:

Povraćaj uzoraka s Meseca
NASA godinama pokušava da uhvati sve koji prodaju lunarni materijal prikupljen na misiji „Apola“, jer se to smatra vlasništvo američke vlade i zabranjeno je prodavati ga. Ipak, kako ukazuje AP, NASA je iznajmila ili poklonila stotine većih uzoraka sa Meseca državama i visokim zvaničnicima, ali sada izgleda da u javnosti cirkuliše nepoznati broj manjih komada, kao što je ovaj u Dejvisove, ne težih od papira, koje su podelili inženjeri svemirske agencije.
Sa misije „Apolo“ na Mesec od 1969. do 1972. na Zemlju je doneto oko 2.200 uzoraka mesečevog kamenja, površine, peska i prašine, ukupne težine oko 380 kilograma.

Asteroid Lutecija ima jezgro od vrelog, tečnog metala

Nova istraživanja asteroida u dubokom svemiru ukazuju da oni možda imaju tečno, vrelo jezgro, ostatak iz ranih dana Solarnog sistema.

Naučnici su se skoncentrisali na asteroid “Lutecija”, koji je možda netaknuti ostatak iz perioda formiranja planeta. Ovaj svemirski kamen je jedan od više miliona u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Letelica Evropske svemirske agencije (ESA) “Rozeta” prošla je pored “Lutecije” 2010. godine, što je naučnicima dalo prvi detaljni uvod u ovaj veliki asteroid.

Obavljena ispitivanja pokazala su da je “Lutecija” neuobičajeno gusta za jedan asteroid. S obzirom da njegova površina deluje porozno, ta gustina bi se mogla objasniti postojanjem jezgra sa otopljenim metalom, poput onih u planetama sličnima Zemlji.

Ukoliko je to tačno, “Lutecija” bi mogla da bude primer zaustavljenog razvoja – telo koje je, u rano vreme postojanja Solarnog sistema, bilo na putu da naraste u planetu, ali nikada nije stiglo dotle.
“Asteroidni pojas je možda mnogo zanimljiviji nego što izgleda”, izjavio je Bendžamin Vajs, planetarni naučnik Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.

Asteroidi glavnog pojasa su uglavnom omanji i laki, sa brazdama i rupama koje dopiru do njihove unutrašnjosti, što ih čini veoma poroznim. Fotografije “Lutecije” iz blizine takođe otkrivaju pukotine i brazde preko njene površine. Naučnici su napravili model “Lutecije” na osnovu tih fotografija.

Naučnik Holger Sirks i njegov tim za istraživanje Solarnog sistema sa Instituta Maks Plank u Nemačkoj procenili su da je ovaj asteroid dužine 121, visine 101, a širine 75 kilometara. Oni su takođe izračunali da je “Lutecija” teška 1,8 bilijardi tona (milion milijardi). Kada su izračunali njegovu veličinu i masu, naučnici su mogli da odrede i gustinu asteroid. Martin Pacold sa Univerziteta Kolon u Nemačkoj otkrio je da je gustina najviša ikad izračunata kod jednog asteroid – oko 3,400 kilograma po kubnom metru, što je približna gustina dijamanta.

S obzirom na brazde na površini, koje ukazuju da je njegov omotač porozan, i datu gustinu, ovaj asteroid ima tečno jezgro, zaključili su naučnici.
“Ovo može da znači da postoji čitav spektar čudnih planetarnih ‘zverki’, koje su se oformile u rasponu od početne faze do potpuno različitih tela”, rekao je Vajs.

Ukoliko “Lutecija” zaista ima otopljeno jezgro, onda je ona prvi poznati asteroid koji se delimično podelio na tečnu unutrašnjost i hladnu površinu, poput Zemlje. Kako je Solarni sistem počeo da se formira pre oko 4,5 milijardi godina, planete su rođene u sudarima prašine i kamenja. Bezbrojni komadi koji su ostali relativno mali formirali su asteroide, dok su drugi vremenom narasli, nadodavanjem materijala, do veličine planete. Ovi svetovi nekada su bili veoma vreli, ali su se vremenom ohladili od spolja ka unutra, formirajući koru oko otopljenog jezgra.

Zato je “Lutecija” možda slučaj zaustavljenog planetarnog razvoja, telo dovoljno veliko da razvije i zadrži tečno jezgro, ali ne dovoljno da dostigne veličinu planete.
“Planete ne zadržavaju podatke o ovim ranim procesima promene. Ovaj asteroid je možda ostatak prvog događaja topljenja u telu”, istakao je Vajs.

DODATNI TEKST:

Misterija magnetnih meteorita na Zemlji
Asteroidi sa tečnim jezgrom mogli bi biti od pomoći u rešavanju misterije magnetnih meteorita otkrivenih na Zemlji. Vajs i njegove kolege ukazuju da se takva namagnetisanost najverovatnije pojavila u asteroidima sa otopljenim, metalnim jezgrom. Ovo je veliki zaokret od tradicionalne predstave asteroida kao prvobitnog, neotopljenog objekta.
“Poreklo ove namagnetisanosti je glavno nerešeno pitanje već skoro pet decenija. Ukoliko su asteroidi delimično podeljeni, oni su mogli da oforme jezgra tečnog metara koja generišu drevna magnetna polja. Ta polja mogu da objasne magnetizaciju primećenu kod mnogih vrsta primitivnih meteorite”, rekao je Vajs.
Da potvrde da li je bilo koji asteroid stvarno imao otopljeno jezgro, naučnici bi morali da uzmu uzorke direktno sa njih. Tim američke svemirske agencije NASA planira da lansira letelicu 2016, koja će upravo uzimati uzroke sa asteroida i vraćati se sa materijalom na Zemlju.
“Izazov je u tome što telo mora da bude veliko. Ako nije vleiko, neće imati tečno jezgro. Onda je problem što neće sva velika tela da budu lako izbušena”, zaključio je Vajs.

Pronađeni dokazi da je DNK došao iz svemira!!!

Naučnici Nasinog "Goddard Space Flight" centra pronašli su dokaze koji potvrđuju teoriju kako je DNK navodno došla iz svemira. Oni su proučavali meteorite i led sa Antarktika, i na taj način su otkrili kako su meteoriti iz svemira na Zemlju doneli blokove za izgradnju DNK, a time i za život kakav danas postoji na našoj planeti.

- Prvi put imamo tri različita dokaza koji nam govore kako su blokovi za izgradnju DNK potekli iz svemira - izjavio je doktor Majkl Kalahan, čiji je tim u meteoritima pronašao guanin i adenin, ksantin i hipoksantin.
 

Adenin i guanin spajaju lestve DNK, pa su ključni za stvaranje tih molekula. Takođe su pronađeni i molekuli purina i 2.6-diaminopurina i 6.8-diamonipurina, koji gotovo nikada ne nastaju prirodnim procesima.
 
Drugi dokaz su pronašli analizom leda u okolini lokacije gde su pronašli meteorite, kada je u okolnom ledu pronađena znatno manja količina nukleobaza nego u meteoritima.
 
Treći dokaz je stvaranje nukleobaza u laboratorijskim uslovima, što dovodi do činjenice kako je proces nastanka ovih građevnih blokova života moguć čak i ukoliko tog života zapravo nema.

Mikroskopski crvi ključ života na marsu

Naučnici sa Univerziteta u Notingemu veruju da bi mikroskopski crvi Caenorhabditis elegans, koji su biološki veoma slični ljudima, mogli da nam otkriju tajne preživljavanja u svemiru i time pomognu u naseljavanju drugih planeta, poput Marsa.Naučnici su u decembru 2006. poslali 4.000 ovih crva u svemir na spejs-šatlu "Diskaveri" i od tada pratili njihov razvoj.

Tokom istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u listu "Interfejs" britanskog Kraljevskog društva, naučnici su otkrili da se njihovi crvi razvijaju od jajašca do odrasle dobi podjednako u svemiru kao i na Zemlji.

Zbog toga su ovi crvi idealni za eksperiment u kojem će se istražiti potencijalni efekti dugotrajnog boravka u svemiru na ljudski organizam.

Caenorhabditis elegans je prvi višećelijski organizam čija je genetska struktura kompletno mapirana. Dobar deo njegovih 20.000 gena ima iste funkcije kao i ljudski geni.

Mnogi stručnjaci, uključujući i čuvenog astrofizičara Stivena Hokinga, veruju da opstanak ljudske vrste zavisi od njene sposobnosti da kolonizuje druge planete.